Publicitet – besplatna reklama

Odnosi s javnošću i publicitet nisu sinonimi, ali mnoge PR kampanje uključuju obezbeđivanje publiciteta. Često se odnosi s javnošću izjednačavaju s publicitetom i svode na borbu za prostor u sredstvima informisanja. Ponekad se stručnjaci za odnose s javnošću služe i neprimerenim sredstvima kako bi putem medija plasirali svoju priču i predstavili svoju organizaciju u svetlu koje njima odgovara. Ipak, obezbeđivanje publiciteta ne mora nužno da znači kršenje etičkih kodeksa, zapravo, publicitet predstavlja jednu u nizu aktivnosti PR menadžera.

Publicitet podrazumeva širenje informacija o proizvodu, osobi, usluzi ili organizaciji bez direktne upotrebe reklame, odnosno bez plaćanja za objavljivanje željenih informacija, već se zanimljivošću informacije pokušavaju pridobiti mediji da pokrenu priču koja je u interesu onoga koga PR menadžer zastupa.

Najčešće publicitet predstavlja rezultat efektnog PR planiranja i prevashodno se koristi za povećanje popularnosti kompanije ili proizvoda.

Prednost publiciteta je kredibilnost jer publika više veruje pričama koje plasiraju mediji nego direktnom reklamiranju, mada postoji opasnost da publicitet ne može da se iskontroliše i ode u pogrešnom smeru. Ponekad, upravo zbog nedostatka kontrole, može se stvoriti drugačiji efekat od željenog, što sve zavisi od percepcije publike. Zbog toga se sam publicititet retko koristi kao glavna i jedina komponenta promotivnog miksa[2].

Publicitet jeste deo odnosa s javnošću, mada postoje i mnogobrojne razlike među njima. Osnovne razlike između publiciteta i odnosa s javnošću mogli bismo da sagledamo u sledećem navodima:

  • Publicitet je prilično uži pojam ne samo od odnosa s javnošću nego i od odnosa s medijima[3];
  • Publicitet je neplaćeni oblik promotivnih aktivnosti;
  • Publicitet je usmeren, u prvom redu, na masovne medije komuniciranja, dok se odnosi s javnošću realizuju različitim kanalima i sredstvima komunikacije;
  • Publicitet ima informativni karakter, a odnosi s javnošću uz informativni imaju i podsticajni karakter[4].

Različite ceremonije poput dodele nagrada, prijema, potpisivanja ugovora, početak ili završetak većih radova, ili otvaranja novih poslovnih objekata predstavljaju stvari koje mogu da privuku medije i obezbede publicitet. Ono što svaki PR menadžer treba da zna je da je glavni zadatak novinara da pronađe vest, a PR menadžer mu u tome može pomoći. Predlaganjem određene teme, pa čak i gotove priče, PR menadžer može da zainteresuje novinara, koji je i onako često u trci s vremenom da prihvati „serviranu“ priču i da takvu priču objavi u gotovo neizmenjenom obliku. Zapravo, samim tim što PR suptilno nametne novinaru temu o kojoj će pisati, dobija besplatni publicitet.

Ponekad čak i negativan publicitet može doneti korist, jer je i to neka vrsta reklame. Ilustrativni primeri za to, postojali su još krajem devetnaestog veka.

Tada čuvena glumica Sara Bernar, trebalo je, jednom prilikom, da gostuje u Čikagu. Ondašnja katolička crkva je pre njenog dolaska započela besomučnu kampanju protiv nje. Nazivali su je čak i “kurva iz Babilona” i otvoreno pozivali na bojkot predstave. O njenom dolasku se pročulo, a rezultat ogromnog publiciteta bila je masovna posećenost njenih predstava, koje su tako morale i više puta da budu ponavljane, ne bi li moglo biti zadovoljeno, do tada neviđeno, interesovanje publike. Po završetku turneje u Čikagu Sara Bernar je poslala lokalnom biskupu ček na 200[7] dolara i poruku…

“Običaj mi je, kada posetim neki grad da potrošim 400 dolara na reklamu svoje predstave. S obzirom na to da ste vi obavili polovinu reklamiranja za mene, prilažem ovih 200 dolara za vašu crkvu.”

Ova priča istinski prikazuje neverovatnu snagu PR-a. Čikaški biskup je, na taj način, nesluteći, Sari Bernar poklonio publicitet koji bi verovatno koštao hiljade dolara u reklami.

2 thoughts on “Publicitet – besplatna reklama

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *